Usmeno pisanije

Приђеш прозору - ослепиш.

Пожелиш да зажмуриш јер желиш неонску истину.

Сав си флуросцентан. Најјачи је осећај када само пожелиш да замрачиш прозоре, а мрак ти смета.

Брзо до прекидача, клик, о да... сад је све боље. Неонке пријају, и ако константно трепере.

Изузетан осећај гледати у папир док неонка плеше. Симболи се растопе, па се опет формирају. 

И после нека неко каже да није све у анализи и синтези!