Запливаш у топлом мраку, зарониш у сенку, будиш се слушајући панк!
"У ритму моје длакаве гузе..." Хладно пиво, разбија!
Баш је панкерски имати револуцију у глави, а то је само обична-свакодневна ствар!
Ствар је у ствари?! - тј да будеш подељив, да се разделиш свима, свакоме по мало. Целина је увек ту - у топломе мраку!
Белих мишева нема, то су само слепи и ћорави шишмишии!
Приђеш прозору - ослепиш.
Пожелиш да зажмуриш јер желиш неонску истину.
Сав си флуросцентан. Најјачи је осећај када само пожелиш да замрачиш прозоре, а мрак ти смета.
Брзо до прекидача, клик, о да... сад је све боље. Неонке пријају, и ако константно трепере.
Изузетан осећај гледати у папир док неонка плеше. Симболи се растопе, па се опет формирају.
И после нека неко каже да није све у анализи и синтези!
Среда, почетак.
Ако крене, развиће се.
Јесам ли фрајер јер долазим задњи? Одлазим први?
Ох па да, нови радни дан!
Шоката и ракија у канцеларији инжењера!
Процедура на помолу у канцеларији до!
Хладан радни сто и мали монитор!
Па шта ја радим - мониторинг - па да ми треба већи?